Zagađenje bukom

Zagadjenje bukom u gradovima nije u dovoljnoj meri prepoznato kao ozbiljan problem koji ima veliki uticaj na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Buka u gradovima se često percipira kao jedna od karakteristika života u gradu, bez promišljanja o njenom štetnom uticaju.
Buka je svaki neprijatan i nepoželjan zvuk. Ona može biti prirodnog i veštačkog porekla. U prirodne izvore buke spadaju na primer grmljavina, vulkanska erupcija, vetrovi, oluje, zvukovi životinja, intenzivni ljudski razgovori. U veštačke izvore buke spadaju zvukovi koje proizvode industrijska postojenja, gradjevinske mašine, saobraćaj, kućni aparti, audio i video oprema, alarmi i drugo. Zagadjenje bukom predstavlja svaki neželjeni ili štetni zvuk u životnoj sredini stvoren ljudskom aktivnošću.
Svaka aktivnost proizvodi zvuk, ali intenzitet tog zvuka može biti različit. Jačina ili intenzitet zvuka se meri u decibelima (db). Tihi boravak u prirodi ili u čitaonici stvara zvuk jačine do 40 db, govor i normalan saobraćaj stvaraju jačinu zvuka između 40 i 60 db, glasna muzika, građevinski radovi i intenzivan saobraćaj između 80 i 110 db, izuzetno jaka i dugotrajna muzika i poletanje aviona između 110 i 150 db, a detonacije preko 150 db.
Preterana i dugotrajna izloženost buci ima štetan uticaj na ljudsko zdravlje, a posebno na nervni sistem, čulo sluha i kardiovaskularni sistem. Neke od posledica buke na nervni sistem su razdražljivost, glavobolja, zamor, slabo pamćenje, smanjenje koncentracije, nesanica, agresivnost i osećaj umora. Uticaj na čulo sluha se može ispoljiti u vidu manjeg ili veoma ozbiljnog oštećenja sluha ili pucanja bubne opne. Posledice na kardiovaskularni sistem održavaju se u vidu bolova u predelu srca, promena srčanog ritma, ubrazanog rada srca, povišenog krvnog pritiska.
Prema Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednotima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini, donetoj u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini dozvoljena granica buke u zgradama je danju 35, a noću 30 decibela, a u gradskom centru, trgovačkim zonama i zonama pored autoputeva, magistralnih i gradskih saobraćajnica 65 db danju i 55 db noću. Nažalost ova granice se često ne poštuju.
Kako bi se sprečio nivo zagadjenja bukom koriste se različite tehnike i mere. Neke od njih su tehnike izolacije i apsorpcije buke, mere prostornog i vremenskog ograničavanja buke, razvijanje inovativnih tehnoloških rešenja koja smanjuju proizvodnju buke, razvijanje dobrih strateških politika za smanjenje buke u gradovima. Jedan od dobrih načina za smanjenje buke je i stvaranje zaštitnih barijera u vidu pojasa visokog rastinja i ozelenjavanje gradova.